30. март 2014.

Пол Верлен: У МЕНИ СВЕ ПЛАЧЕ

Полако над градом дажди
(Артур Рембо)
У мени све јаче плаче
док над градом киша лије,
каква се то чама стаче
до срца што горко плаче?

О тише, тише, кише,
по земљи и по крову!
За срце што уздише
о тише, песмо кише!

Плаче, без смисла плаче
душа што је патња куша.
Зар неверство неко јаче?
Зар без смисла грца, плаче?

Најгоре су патње, чаме,
кад не зна зашто, с чега,
без љубави и без чаме
срце саме туге маме!

28. март 2014.

Бранко Радичевић: Сонет VII

Нада мноме лисни дрва своди,
дугачко им се већ отеже сена;
Надо моја, ваљда ниси пена,
Која чезне, теке што се роди. 

Десно, лево мене нога води,
Куда иђа јуче прељувена;
Сунца јарког веће зрака блена
За горицу чарну доле оди.

Чу ли, чу ли, штано онде шушну?
Лагана л' је онде миле нога,
Дано прође мимо драгог свога?

Ветар лаки несташно то пушну,
Суви листак с дрвета обали —
Само наду нека ми не свали.


27. март 2014.

Виктор Иго: О, ЉУБАВИ

Зар не, о љубави, да ноћ споро тече,
Кад, док лежиш сама, сан бежи од жена,
Кад свакога сата споља звона јече,
Кад часовник броји дрхтај сваког трена?

Док будна сањариш под теретом тмине,
Самоћа ти не да лек што умор брише:
Ни сан, да ти с њиме ноћ што брже мине,
Ни љубав, да са њом сан не желиш више.

26. март 2014.

Светислав Стефановић: МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ

Јецају и струје месечеви зраци;
Ко сребрна харфа месечина свира;
Пливају и тону маглени облаци,
Ко акорди пуни кроз царство етира.

Трепте тихе воде, и с чежњом дубина
Упијају у се звукове што жедне,
Дршћући ко круне воденога крина,
Под дојмом блаженства мистерије једне.

Расклапљу се у сну очаране шкољке;
Издишу површјем, ко од злата пена –
И с немоћи тихом једва слатке бољке
- Дршће месечина звуцима Шопена.

23. март 2014.

Жак Превер: ТАМНИЧАРЕВА ПЕСМА

Куда лепи тамничару
Са тим кључем попрсканим крвљу
Идем да ослободим ону коју волим
Ако још има времена
А њу сам затворио
И нежно и свирепо
На најскровитијем месту својих жеља
На најдубљем месту својим немира
У лажи будућности
У глупости заклињања
Хоћу да је ослободим
Јер хоћу да је слободна
По цену и да ме заборави
По цену и да оде
Па чак и да се врати
И да ме још воли
Или да заволи другог
А ако јој се тај допадне
Па она оде
И ја останем сам
Сачуваћу само
Сачуваћу вечно
На својим длановима
До последњег даха
Благост њених груди извајаних љубављу

18. март 2014.

Пабло Неруда: СОНЕТ бр. 27

Гола си тако једноставна ко једна од твојих руку,
глатка, земаљска, малена, обла и прозрачна,
имаш црте месеца, путеве јабуке,
гола си тако танка као голо жито.

Гола си тако модра као ноћ на Куби,
на коси имаш звезде и биљке повијуше,
гола си тако жута и неизмерна
као лето у некој златној цркви.

Гола си малена ко један од твојих ноката,
обла, танка, ружична све док се не роди дан
и док се не повучеш у подземље света

као у дугачак тунел одеће и дела:
твоја се светлост гаси, одева се и остаје без лишћа
и поново се претвара у једну голу руку.

16. март 2014.

Мика Антић: РЕДОСЛЕД

Прави и велики летачи,
ти који су нам узор
и којима највише верујемо,

морају на време да се повуку с неба,
јер забленути у лепоту свога лета
сметају онима који долазе.

Мртво дрвеће је угаљ.
Мртав угаљ је ватра.
Мртва ватра је пепео
из ког ниче корење новог дрвећа.

Зато се прави и истински летачи
на време повлаче
и не гужвају небо.

14. март 2014.

Мика Антић: СВАШТА УМЕМ



1.
Свашта умем,
стварно умем,
само себе не разумем.

Ја чувао, људи, овце
тамо негде на крај света.
Мојој деци кајмак смета.
Лук им смета.
Све им смета.

Ја до школе пешачио
и по киши
и по снегу.
Моје кћери ко кнегиње,
ко да се у свили легу.

Ко да лебде. Као да се
у сновима само крећу:
стално траже,
троше,
носе...
Све што згрнем - све развуку.

Као да је новац лишће
које расте по дрвећу.
Ко да имам двесто глава.
Ко да имам тристо руку.


2.
Свашта умем,
стварно умем,
само себе не разумем.

Ја крчио с оцем шуму.
Још и сад ми шаке бриде.

Моме сину,
господину,
тешко да по млеко иде.
Тешко му да ђубре баци,
срамота га да га виде.

Кад му мати нешто режи,
мислим: женско,
па нек режи.

А он одмах купи ствари
и од куће у свет бежи.

Још ми жврља нека писма
опроштајна,
пуна бола.
Испаднемо пред њим криви
ми и школа.

Тражи новац,
кука,
моли,
нема чиме стан да плати.

А ја луда,
па га пустим
да се кући мирно врати.


3.
И све дивно,
дивно умем
само себе не разумем.

Све сам ово за њих стеко,
нико хвала није реко,
ко да морам да се зборам
и да леђа вечно кривим
због принчва и принцеза.

Ко да само за то живим.

А ја живим, јер се надам
да ме и сад негде чека
једна шума из детињства
и ведрица врућег млека.

И тишина испод брега.
И плав лепет птичјих крила.

И огромне жуте звезде
као што је моја била.

Ал путеви затрављени.
Над њима се магле топе...

Одавно су затрпане
моје босе дечје стопе.

Ишао сам и ја у свет.
Без режања.
Без бежања.

Ишао сам да одрастем.

Сад сев могу.
Сад све умем.

Али шта ми то вреди,
кад сам себе не разумем.

13. март 2014.

Иво Андрић: СТРОФЕ У НОЋИ

Пролазност
У ноћи зли су вјетрови,
у ноћи, кад молитве гасну,
тад страхом зелених језера
испуни душу ми страсну

мисô. – Тако се јавља она,
злокобна стара у ноћ касну
и кроз њу сваки тужно види:
смрт своју бијелу и безгласну.
Трагедије
У ноћи је граду с бедема
жалобна труба затрубила,
у ноћи су гријеси пјевали,
ноћ је своје гријехе љубила;

душецима крв је планула,
- ноћ је своје гријехе љубила –
тад су звијезде потамњеле:
јунака је жена убила.

11. март 2014.

Чарлс Буковски: ОДА ИЗУЗЕТНОЈ ДАМИ

Многи од керова који ноћас хрчу по тротоарима
несумњиво сањају твоје кости
и ја се добро сећам твојих костију у месу,
а најбоље у оној зеленој хаљини
и смеђим ципелама с високом петом
вечито си псовала кад попијеш, коса ти је опадала
а ти си хтела да експлодираш од онога што те је мучило:
трулих сећања на трулу прошлост,
од којих си на крају и побегла у смрт
а ја сам остао сам са трулом садашњицом

Џејн, мртва си већ двадесет година,
а ја те памтим боље него ма коју другу
једина ти си схватала сву узалудност нашег постојања
друге су се жене само нервирале због бесмислица
упорно хистерисале над глупим ситницама

Џејн, тебе је убило то што си превише знала
дижем пиће за твоје кости
о којима овај кер још увек сања.



10. март 2014.

Кристина Росети: НИТ ЖИВОТА

2
Сопствен сам затвор. А све око мене
сјај је, слобода, тако лако све је:
ил све је сенка? Под стаблима греје
сунце пољупце, птице кликћу, плове

ветрови који свирају по свом;
пчеле у меду себи граде дом;
звук и ћутање музику обнове
што није чута пре такве промене.

Тамо посаду весеља тог примам,
смешим се, но и уздишем, у чуду:
што с тобом нисам ведра ко некада?

Ал прекинућу фантазију луду.
Ја нисам оно што чиним ил имам,
и, што сам била, остајем и сада.

07. март 2014.

Рајнер Марија Рилке‎: САМОЋА


Самоћа је попут кише.
У вечери из мора се диже,
из равница пустих и далеких стиже,
иде у небо где је увек има.

И тек са неба пада по градовима.

Пада пре него светлост је изашла,
кад улице се окрећу спрам зоре,
и кад се тела што нису ништа нашла,
разочарано деле пуна море,
и кад људи што од мржње горе
у постељи једној морају спавати.

Тада долазе таласи самоће...


05. март 2014.

Драгиша В. Ајдић: СЛОБОДНА ДЕВОЈКА

на углу девојка
погнуте главе
не од стида
уморна је од свлачења
јефтино је продала своју ноћ
клати се проститутка

скреће улицом
са огрлицом наврату и
намером
да кући стигне пре зоре
тешко је душама које су у блату
свануло је
ноћ и даље ме прати
не могу да се ослободим
двадесет година траје
ноћ
ко зна можда је угаљ парче умрле ноћи

скрећемо улицом
проститутку као модел гледам
са огрлицом на врату
јефтино је продала своју ноћ
тешко је душама које су у блату

јуче
данас
сутра
срешће се на истом месту
неко друго ја
и нека друга она
са лисицама на рукама
са омчом о врату

(1960)

01. март 2014.

Рабиндранат Тагоре: ГРАДИНАР 59

О жено, ти ниси само Божји створ већ и људски;
Oви те обасипају лепотом из својих срдаца.
Песници испредају за те пређу концима златне фантазије;
Сликари дају твом облику увек нову бесмртност.

Море даје свој бисер, мајдани своје злато, цветњаци своје цвеће,
Да те омотају, да те покрију, да те учине драгоценијом.
Жудња мушких срдаца прострла је свој сјај преко твоје младости.
Ти си пола жена, а пола сан.


  • Превод Давид Пијаде


Песници на овом блогу

Алекса Шантић Александар Блок Александар Пушкин Алфред де Мисе Ана Ахматова Аница Савић Ребац Антун Бранко Шимић Артур Рембо Бертолт Брехт Божидар Ковачевић Борис Пастернак Борисав Симић Брана Петровић Брана Црнчевић Бранислав Нушић Бранко В. Радичевић Бранко Миљковић Бранко Радичевић Васко Попа Велес Перић Велимир Живојиновић Масука Велимир Рајић Вељко Петровић Весна Парун Виктор Иго Вилијам Батлер Јејтс Вилијам Блејк Вилијам Шекспир Вислава Шимборска Вито Николић Владимир Мајаковски Владислав Петковић Дис Војислав Илић Габријела Мистрал Гордана Тодоровић Густав Крклец Дамјан Павловић Даница Марковић Даринка Јеврић Десанка Максимовић Десимир Благојевић Димитрије Митриновић Добриша Цесарић Драгиња Адамовић‎ Драгиша В. Ајдић Драгољуб Ђенадић Ђенa Драгутин Тадијановић Душан Васиљев Душан Костић Душан Матић Душан Радовић Душко Трифуновић Ђозуе Кардучи Ђура Јакшић Емили Дикинсон Еуђенио Монтале Жак Превер Иван Буњин Иван В. Лалић Иво Андрић Изет Сарајлић Ирина Сабурова Јаков Шантић Јелисавета Багрјана Јехуда Амихај Јован Дучић Јован Илић Јован Јовановић Змај Јован Стерија Поповић Јосиф Бродски Карл Сандберг Лаза Костић‎ Лаза Лазић Лопе де Вега‎ Марина Цветајева Мика Антић Микеланђело Буонароти Милан Ракић Милан Ћурчин Милена Павловић Барили Милета Јакшић Миливоје Пејчић Милорад Митровић Милорад Панић Суреп Милосав Буца Mирковић Милош Црњански Милутин Бојић Миодраг Булатовић Миодраг Павловић Мира Алечковић Мирослав Крлежа Михаил Љермонтов Мома Димић Момчило Настасијевић Никола Шоп Октавио Паз Оскар Давичо Пабло Неруда Петар Петровић Његош Петру Крду Пол Верлен Пол Елијар Рабиндранат Тагоре Раде Драинац Рајнер Марија Рилке‎ Растко Петровић Ристо Ратковић Ристо Тошовић Робер Деснос Светислав Стефановић Сергеј Јесењин Сима Милутиновић Сарајлија Сима Пандуровић Славко Вукосављевић Слободан Марковић Либеро Слободан Ракитић‎ Станислав Винавер Стеван Раичковић Танасије Младеновић Тин Ујевић Томас Харди Федерико Гарсија Лорка Фјодор Тјутчев Франческо Петрарка Фридрих Шилер Хајнрих Хајне Халил Џубран Херман Хесе Хорхе Луис Борхес Хуан Рамон Хименез Чарлс Буковски Џени Џозеф Џон Китс‎ Џорџ Гордон Бајрон Шандор Петефи‎ Шарл Бодлер

Препоручујемо




Коментари

Ако преузимате песме са Поезије векова, поставите повратни линк до овог блога или до поста који сте преузели.

Хвала

Контакт

Име

Имејл адреса *

Порука *

Блог ПОЕЗИЈА ВЕКОВА,
лиценциран је под условима лиценце