28. фебруар 2015.

Габријела Мистрал: ВРХУНАЦ

Час је вечерњи, час који оставља
крв своју на планинама. 

Неко пати у овом часу; 
нека жена, ојађена, губи
у овај сутон једине груди
на које је некога привијала. 


Постоји неко срце
које у вече умаче
овај врхунац окрвављени. 

Долина је већ у тами
и тишином се пуни.
Али гледај - одоздо се планина
пали руменилом

Увек у овај час запевам 
своју тужну, непроменљиву песму. 
Можда сам ја она која врхове 
пурпуром купа?

Приносим руку на срце и осећам: 
бок ми крвари.

27. фебруар 2015.

Херман Хесе: ЈЕДНОЈ ЖЕНИ

Недостојан ја сам, недостојан сваке љубави,
Од ње изгарам али за њу не знам.
Ја сам блесак, муња, ватра из облика,
Ја сам ветар, олујаја сам мелодија.


Ја само узимам љубав
И упијам њену сласт,
Сузе ме вечно прате,
Јер веран нисам ником нити иком припадам.

Одан сам само својој звезди
Која ме на уништење призива,
Која мој ужитак у мучење претвара
А коју моје срце ипак воли и слави.
Чаробњак и заводник, то је моја судбина.
Сејем горка задовољства што трају тек трен,
Господ мој и мој во
ђ је смрт

23. фебруар 2015.

Сергеј Јесњин: БРЕЗА

Под прозором мојим
Бела брезица је
Огрнута снегом
Ко сребрна да је.

На пуним гранама
Леденим по страни,
Развиле се ресе
Ко бели ђердани.

У тишини стоји
Бреза, ко у гају,
И пламте пахуље
У огњеном сјају.

А зора, полако,
Наоколо плови,
И на стране сипа
Сребрни прах нови...

19. фебруар 2015.

Десанка Максимовић: СУДБА

У пролеће, у пролеће кад врбе зелен
И поток тече плавим небом умивен,
У цветовима кад миришу магле;
У пролеће, у пролеће руже увеле
Заволех мирис скривен.

У мају, над срцем кад су ми се нагле,
Суђенице виле нису умеле
Од лудости да ми га спасу.
У пролеће, у пролеће ја заволех
Сенке у нечијем гласу.

У пролеће, у пролеће, тако је суђено,
Срцу мом увек ће људи да се чуде
И жеђи му нико неће схватити.
О, жао ми је младића који ме волео буде
У пролеће, јер ће патити.

18. фебруар 2015.

Драгутин Тадијановић: ПАДА СНИЈЕГ

И тако идеш, пријатељу мој, идеш
Па си одједном на крају зимског дана,
Па те засипају крупне пахуље снијега,
А ти помишљаш на прољетно давно
Зеленило, на врт у цвијећу, на руже
Румене које су у њеној црној коси
Мирисале на предвечерја
Кад си је љубио у сјени старе липе.

А снијег пада свеједнако,
И полако твоје стопе засипље:
Није га брига, хоће ли сутра итко
Твој препознати траг...Пада снијег,
Без престанка пада, у пахуљама
Меканим као крило твоје мајке.

15. фебруар 2015.

Вилијам Батлер Јејтс : СРЦУ, ДА СЕ НЕ ПЛАШИ

Смири се, смири срце, ти, дрхтљивице тела;
Сети се мудрости што нам је древност каза:
Нек оног што се плаши воде и ватруштине
И ветра који дува преко звезданих стаза,
Ветар, вода и ватра преплаве и учине
Невидљивим, јер он нема удела
Сред усамљене, величанствене пучине.

09. фебруар 2015.

Олга Бергољц: ***

Ништа се не враћа.
И све је временом одређено
пролазношћу дана.
Кроз таму и туге провалију,
да само појача суморну, тешку линију –
коју, не знам зашто, од тебе сам крила.

Али не бој се. Нећу прекршити договор.
Неће бити суза, ни питања,
чак ни најблажи прекор.
Само ћу стиснути јаче
празну душу,
да лакше разуме болна стања –
одсад  је заувек сама.

Без милости она је сасвим
неповерењем отрована.
Али ти се не плаши –
после свега душа ти је мирна, часна?
Упознао си радост и тугу своје славе –
ни налик оној кад стихом се давим.

Нећу чак
ни од куће отићи
да лутам градом
и тражим људску доброту негде.
Изгубила сам све –
и зашто, онда, да се дружим с надом?
Не верујем да опет
запловити умем неким сном.

Хајде, уредимо кућу на селу –
и окућницу – све по реду,
намештај од прућа
и платно лако, изаткано...
О, ти не бој се
док ме гледаш бледу,
исто као и некад  плакати нећу.
Збогом смо рекли – касно је за срећу

Све ће бити добро.
Веруј ми, све ће бити у реду.
Пријатељи ће да нам завиде
и ближњи кад нас виде –
неће сазнати нико ништа о мом једу.
ни да смо сад као незнанци
јер то је мој поклон теби – издајици.
  • С руског препевао Анђелко Заблаћански

08. фебруар 2015.

Војислав Илић: ИСПОВЕСТ

II

Бурне су страсти извор многих зала,
Несрећи људској почетак је страст;
Море живота оне страшно муте,
Над људском душом њихова је власт.

Триумвир силни, овладатељ света,
Презире гордо у заносу све,
И војску своју жртвује и царство,
И, грозно павши, од љубави мре.

Акцијум виде неизбројне жртве,
Пожар галија, поразу и јад
Многа је звезда утрнула тада,
Многа је мајка закукала тад!

Чудни су пути којим страсти воде,
Ал' све што живи ове путе зна:
Садашњост њина непобедљив град је,
Прошлост је њина пепео и пра'.

Па кад је тако - тако мора да је!
Залуд је, дакле, кукњава и плач:
У борби с њима не помаже ништа
Блажена мудрост, очајнички мач.

06. фебруар 2015.

Пол Елијар: БИТИ


Чело као изгубљена застава,
Носим те када сам сâм
Хладним улицама,
Црним собама,
И вичем у болу.

Нећу да их пустим,
Твоје јасне и тешке руке,
Рођене у затвореном огледалу мојих.

Све остало је добро,
Све остало је још бескорисније
Од живота.

Песници на овом блогу

Алекса Шантић Александар Блок Александар Пушкин Алфред де Мисе Ана Ахматова Аница Савић Ребац Антун Бранко Шимић Артур Рембо Бертолт Брехт Божидар Ковачевић Борис Пастернак Борисав Симић Брана Петровић Брана Црнчевић Бранислав Нушић Бранко В. Радичевић Бранко Миљковић Бранко Радичевић Васко Попа Велес Перић Велимир Живојиновић Масука Велимир Рајић Вељко Петровић Весна Парун Виктор Иго Вилијам Батлер Јејтс Вилијам Блејк Вилијам Шекспир Вислава Шимборска Вито Николић Владимир Мајаковски Владислав Петковић Дис Војислав Илић Габријела Мистрал Гордана Тодоровић Густав Крклец Дамјан Павловић Даница Марковић Даринка Јеврић Десанка Максимовић Десимир Благојевић Добриша Цесарић Драгиња Адамовић‎ Драгиша В. Ајдић Драгољуб Ђенадић Ђенa Драгутин Тадијановић Душан Васиљев Душан Костић Душан Матић Душан Радовић Душко Трифуновић Ђозуе Кардучи Ђура Јакшић Емили Дикинсон Еуђенио Монтале Жак Превер Иван Буњин Иван В. Лалић Иво Андрић Изет Сарајлић Ирина Сабурова Јаков Шантић Јелисавета Багрјана Јехуда Амихај Јован Дучић Јован Илић Јован Јовановић Змај Јован Стерија Поповић Јосиф Бродски Карл Сандберг Лаза Костић‎ Лаза Лазић Лопе де Вега‎ Марина Цветајева Мика Антић Микеланђело Буонароти Милан Ракић Милан Ћурчин Милена Павловић Барили Милета Јакшић Миливоје Пејчић Милорад Митровић Милорад Панић Суреп Милосав Буца Mирковић Милош Црњански Милутин Бојић Миодраг Булатовић Миодраг Павловић Мира Алечковић Мирослав Крлежа Михаил Љермонтов Мома Димић Момчило Настасијевић Никола Шоп Октавио Паз Оскар Давичо Пабло Неруда Петар Петровић Његош Петру Крду Пол Верлен Пол Елијар Рабиндранат Тагоре Раде Драинац Рајнер Марија Рилке‎ Растко Петровић Ристо Ратковић Ристо Тошовић Робер Деснос Светислав Стефановић Сергеј Јесењин Сима Милутиновић Сарајлија Сима Пандуровић Славко Вукосављевић Слободан Марковић Либеро Слободан Ракитић‎ Станислав Винавер Стеван Раичковић Танасије Младеновић Тин Ујевић Томас Харди Федерико Гарсија Лорка Фјодор Тјутчев Франческо Петрарка Фридрих Шилер Хајнрих Хајне Халил Џубран Херман Хесе Хорхе Луис Борхес Хуан Рамон Хименез Чарлс Буковски Џени Џозеф Џон Китс‎ Џорџ Гордон Бајрон Шандор Петефи‎ Шарл Бодлер

Препоручујемо




Коментари

Ако преузимате песме са Поезије векова, поставите повратни линк до овог блога или до поста који сте преузели.

Хвала

Контакт

Име

Имејл адреса *

Порука *

Блог ПОЕЗИЈА ВЕКОВА,
чији је уредник Анђелко Заблаћански,
лиценцирано је под условима лиценце