среда, 12. децембар 2018.

Владимир Агатов | НАША ЉУБАВ

Звезде изнад тамне шуме,
Лишће бреза белих;
Ја увек сетићу се
Речи тих –
Шта год да се с нама деси,
Опет заједно бићемо ми,
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.

Густе крошње багремова,
Ћутљиве сенке булевара,
Тад растанка исписасмо слова
У дану као утвара;
Ишли смо стрмим путевима
Кроз крв и дим слузави,
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.

Далеко смо, ал' живим у вери,
Сред мрака у ноћи
Ослушнућу шкрипу двери
И ти ћеш доћи,
Чујем твој глас убави:
Опет смо спојени –
Срцем миловани, пријатељи одани
У нашој љубави.

• С руског препевао Анђелко Заблаћански

недеља, 09. децембар 2018.

Иван Буњин | ЕСХИЛ

Далеки су дани кад си живио, и митом
Сад нам се ти дани чине. Страшан си
Због њине древности. Страшан си због тога
Што, невидљив у свијету двадест пет стољећа,
Невидљиво у њему присуствујеш до данас,
И пред твојом славом легендарном
Немоћно је Вријеме. Коб је неумитна,
И све је у свијету предоређено Судбином,
И благо оним који се поклањају њој,
Свемоћној, што осуђује на заборав
Чак дјела над свим дјелима. Али ти пред Адрастејом¹
Погнуо си тмурно чело са таквим
Достојанством, са таквом моћи духа
Каква приличи само бозима
И смртноме који се дрзну први
Да слави дух и храброст смртника!

(1903-1906)

               •Превод Марко Удовичић


¹Адрастеја (Неумитна) – друго име за богињу Немесис која људима по заслузи дијели срећу или несрећу, а појављује се на мјестима гдје су прекршена правила Темиде, богиње Правде.

петак, 07. децембар 2018.

Васко Попа | РУЖА НАД ЧЕГРОМ

Је ли ово наш свет или није

Крагуј нам пламени с лица пада
Вепар дивни срце напушта
Ноктима се хватамо за последњи дах

За шта да се ухватимо

Ни облак да нам пружи руку
Ни камен да подметне раме
Ни време у помоћ да притекне
Ко још смрти зубе броји

Нико црна преостала крви

Уједи страву за срце
Уједи и облак и камен и време
И отвори црну ружу у ваздуху

Је ли ово наш свет или није

среда, 05. децембар 2018.

Марк Странд | КРЕТАЊЕ

У простору
сам одсуство
простора.
Увек
је тако.
Где год да сам
увек сам оно што недостаје.

Кад ходам
раздвајам ваздух
и увек се
ваздух помера
да попуни празнину
које је тело оставило.

Сви имамо разлоге
кретања.
Ја се крећем
да бих поправио ствари.

•С енглеског превела Данијела Марковић


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ