петак, 20. јул 2018.

Арсен Дедић | ТО МОЖЕ САМО ЖЕНА КОЈА ЉУБИ

То може само жена која љуби
тражити мало, поклањати све.
Дани су тешки, загрљаји груби
а она кô некад вјерује у сне.

Вјерна и тиха зна још да чека
када и не мисле на њу.
Пролазе дани, не враћа се ријека,
а она још увијек стоји ту.

То може само жена која љуби
пружати њежност и живјети без ње.

четвртак, 19. јул 2018.

Вилијам Батлер Јејтс | ПОСЛЕ ДУГОГ ЋУТАЊА

Проговорити након дугог ћутања; добро је,
сви други љубавници отуђени умиру,
док душманство светиљке сенке велом застиру,
и ноћ ненаклоњена баца нам своје овоје

можемо сад певати искуством подарени
ван наднаравних тема, тек Уметности ради:
телесна снемоћалост мудрост је; некад, млади,
волесмо једно друго, ма и занемарени.

среда, 18. јул 2018.

Емили Дикинсон | ПЕСМА 338.

Знам да Га има. Негде
Да у Тишини крије
Свој живот префињени
Од наших грубих очију.

То је тек игра трена.
Заседа лаковерна -
Тек да се створи Срећа
Обично  чуђење срећи!

Ако би продорна, збиља
Игра испала - или
У крутом зурењу Смрти
Усхућење застаклили -

Зар не би тад забава
Прескупа изгледала!
Зар не би отпузала
Предалеко и шала!

понедељак, 16. јул 2018.

Марко Врањешевић | НЕПОЗНАТОЈ ДЕВОЈЦИ

У белим сновима својим ја стварам твој лик.
Сећам се: попут меке свиле
спуштале се твоје косе,
и два тамна цвета испод росе
снене су ти очи биле.

Срели смо се једном у далеком свету,
гледали се, неми, у ћутању дугом,
устрептала срца, али једно другом
никад пришли нисмо; само очи наше
блистајући немо говорити знаше
кад реч свака, немоћна, заћути.
А после нас тужне
далеки, незнани однесоше пути.

И никад не сазнах у који си отишла крај,
ни да л' ти се јави у сећања дну,
ил' походи те кадгод, у невином сну,
очију мојих грозничави сјај.

А да ти руку пружих, можда бих срећан био;
да сам те драгом назвô и у твој топли скут
уморну главу скрио,
жељеног мира можда бих нашао кут.

Па ипак сам спокојан, кад с вечери благе
спомена драгих походи ме свет,
кад коса твоја кô опојан цвет
у сну ми замирише,
и тихо ми се смеше твоје очи драге.

Марко Врањешевић 
(1903 – 1974)


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top