петак, 30. јул 2010.

Јован Дучић: ИЗМИРЕЊЕ


И када те живот болно разочара,
И када престану и жеље, и снови:
Оно што нам врати једна суза стара,
Вреди један живот незнани и нови.

Памти што је прошло, с пуно вере неме,
Кроз све дане дугих страдања и менâ:
Чувај своју прошлост за суморно време
Кад се живи само још од успомена.

Па ћеш да запиташ једном, и ненадно —
Нашто само сузе, нашто боли само?
И шта да икад жали срце јадно,
Када је све наше, све што осећамо!

четвртак, 22. јул 2010.

Бранко Миљковић | КАП МАСТИЛА

шта све може да стане у капи мастила
једно ненаписано сунце
једна непотписана птица
један ненацртани цвет
и још ће остати толико
да се напише епитаф:

две су звезде заноћиле
у чијем срцу у чијој ноћи
затим су два цвета никла
из чије крви из чије крви
и две су птице полетеле
из чије главе у чију ноћ
две звезде два цвета две птице
нико не зна чије су
нико не зна одакле су

недеља, 18. јул 2010.

Сима Пандуровић: ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА

У време плавих јоргована,
Кад с цвећем пупи чежња нова,
У доба раних мајских дана
Догодила се песма ова.

Тад, после дугих, злих оркана,
Ћуди што носе сунце, кишу,
То беше први дан без мана,
Кад душе цвећа свуд миришу.

Са шумном песмом младих грана,
Кад се од зоре у даљини,
Ко с плаве равни океана,
Велики осмех сунца чини,

Ти си ми дошла са тих страна,
На престо моје маште села
У помпи нада и ђердана
И плавог цвећа с бледа чела.

И отад владаш ти, без брана,
Пространим царством снова моји’
Сказаљка Вечног где лагана
Часове општег мира броји.

У време плавих јоргована,
Кад с цвећем пупи чежња нова,
У доба раних мајских дана
Догодила се песма ова.


четвртак, 15. јул 2010.

Ана Андрејевна Ахматова | ТВРДА, ХЛАДНА РЕЧ


И тврда, хладна реч је пала
На живе груди, коцка јада.
Свеједно, све сам то већ знала
И смирићу се – живи нада.

Још много посла предстоји мени:
Треба и спомен да посиви,
Треба да душа окамени –
Учећи опет како да живи.

Свеједно, врело шуми лето,
Као да празник неко слави.
Одавно ја сам знала све то,
И пусту кућу и дан плави.

среда, 14. јул 2010.

Пол Елијар: ВОЛИМ ТЕ

Волим те за све жене које нисам упознао
Волим те за сва времена у којима нисам живео
Због мириса велике пучине и мириса топлoг хлеба
Због снега што се топи и првих цветова
Због чедних животиња којих се човек не плаши
Волим те због вољења
Волим те због свих жена које нисам волео

Једино у теби ја се добро видим
Без тебе не видим ништа него широку пустош
Између некад и данас
Постојале су све те смрти што сам их оставио иза плота
Нисам могао пробити зид свог огледала
Морао сам учити живот слово по слово
Како се заборавља
Волим те због твоје мудрости која није моја
Због здравља
Волим те упркос свим обманама
Због тог бесмртног срца што га не задржавам
Ти мислиш да си сумња а ниси него разум
Ти си велико сунце што ми на главу седа
Кад сам сигуран у себе самога.

четвртак, 08. јул 2010.

Витомир Вито Николић | ИНТИМЕ

Ноћас тако желим да ме неко воли,
прегршт нечије њежности ми треба;
ноћас ћу све да заборавим и преболим
и да се вратим у наручје неба.

Ја сам био кафански и више нич'ји,
и био пуст и презрен - нежељен к'о гробар.
Ноћас бих хтио себи - дјечаку да личим
и да ми опет кажу како сам добар.


субота, 03. јул 2010.

Мира Алечковић: ИСТИНА

Њу тражиш и не слутиш
да путовање само истини води

Утонеш у њену дубину
пониреш у себе и нађеш огледало смисла
и питаш како издржати
како задржати светлост
како је пропустити чисту кроз очи и звук

Умире равнодушност и пуца од злобе злоба
Истину тражиш
бића и жића
А путеви њени
скупљи су од истине саме

У очима продужи руке у рукама срце продужи
да се рашири истина до оних који је слуте.


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ