30. август 2010.

Халил Џубран: ЗБОГ ОНОГА ШТО ЈЕСИ

Када твој пријатељ каже оно што мисли,
нећеш се бојати онога НЕ у свом духу,
нити ћеш уздржати своје ДА.

А када ћути – твоје срце и даље
слуша његово срце;

Јер у пријатељству без речи радају се
и деле све мисли, све жудње и сва очекивања,
уз непризнату радост.

А када се растејете од пријатеља, не тугујте;
Јер оно што у њему највише волите
можда ће бити јасније кад буде далеко,
као што пењач јасније види
планину из долине.

28. август 2010.

Жак Превер: БАРБАРА

Сећаш ли се Барбара,
падала је киша непрестана над Брестом тога дана,
а ти си ишла насмејана
покисла, устрептала, блистава
под крупним капима кише
сети се, Барбара,
сретох те у улици Сијам
смејала си се – и ја сам се ти се осмехнуо
сећаш ли се, Барбара?
Нисам те познавао,
а ниси ни ти мене
сећаш ли се,
сети се ипак тога дана
и не заборави га.
Један човек што стајао је под стрехом,
заклоњен
зовнуо те, Барбара
и ти си потрчала њему по киши
покисла, устрептала, блистава
и бацила му се у загрљај.
Сећаш се тога, Барбара,
и не љути се што ти кажем ти
јер кажем ти сваком кога волим
чак и кад га не познајем.
Сећаш ли се, Барбара
и не заборави никад –
ту мудру и радосну кишу
на твом срећном лицу
ту кишу над морем,
по бродоградилишту
над лађом из Цезана
Ох, Барбара
каква је свињарија тај рат
и шта је са тобом сада
под кишом од гвожђа,
од ватре, челика, крви.
И онај који те је стезао у загрљају,
заљубљено, страсно
да ли је мртав, нестао или још жив.
Ох, Барбара
још увек киша пада над Брестом
као што је падала некада.
Али није то исто, јер све је порушено.
То су само посмртне капи ужаса и очаја
то више није ни пљусак
гвожђа, челика и крви
већ само облаци који нестају као пси
као пси што промину
воденим  струјама  дуж Бреста
да иструну негде далеко,
врло далеко од Бреста,
од кога није остало ништа.

Поезија суштине

27. август 2010.

Владислав Петковић Дис: УТЕХА

Мисао се губи, нестаје и тоне
у долини плача, где се нада купа,
где страдања живе, где се сузе роне
и где точак патњи клопара и лупа.

И док мисо спава, клонула, у миру,
извија се љубав на крилима ноћи,
и са собом носи разлупану лиру,
и креће се, чебди по мојој самоћи.

Као ехо среће, без шума и гласа,
преко тајних снова висинама стреми,
као зора небом зрачно се таласа,
као вече у ноћ губи се и неми.

И траг јој остаје, и слика се ствара:
Небо плаво, ведро, као њено око,
поглед који прича, теши, разговара,
појима и воли и гледа дубоко.

Ја осећам душу и своју и њену:
Обе, вечне, стоје на једном осмеху,
на једном простору, у далеком времену,
које каткад ступа и шапће утеху.

25. август 2010.

Иво Андрић: САН О МАРИЈИ

Ја нисам никад видео твога лица,
а прегршт сунца,једина што је пала на мој пут,
бјеше из твоје руке.

Судбина.
Снијег и вјетар и страх.

Једна једина радосна
вијест, што је пала у мој кут
бијеше из твојих уста.

Праштају се путеви тамом и заборавом.
Један час је стала
убога душа, не знајући куда с очима,и дрхтала.

Тако је прошао живот.
и никад нисам видео твога лица.

21. август 2010.

Милан Ћурчин: ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО

Чуј, истину ћу ти рећи:
Моја је љубав од овога света.
Да ли сам ти пети, ил' тек трећи,
Мом осећају то не смета;

Ни ти мени ниси прва, што ћу крити?
А и ко зна шта још може бити!

С анђелима те нисам поређив'о,
Да надземаљски створ ја обожавам;
И нисам хтео — не разуми криво! —
Да душу своју љубављу спашавам.

Ја жену тражим, снаге и полета!
Моја је љубав од овога света.


14. август 2010.

Пабло Неруда: ТЕЛО ЖЕНЕ

Тело жене, скровито чудо непознато у теби,
има ли веће нежности него што је моја
док спаваш љупка у сени своје светлости?

Силазећи у тебе као у понорницу
понављам имена цвећа да бих те објаснио:
перуника, азалеја, робинија хиспида.

Док спаваш ти се играш, реко, у коју урањам
своје руке, растужена и вечна,
са својим шљунком од седефа и спаљене маховине.

На теби све препознајем и свему се чудим:
ту је понор из кога долазим и коме се враћам,
и слана ме жеђ обилази док умиреш, слатка патњо.

Ево колико те тражим: као јека свој глас,
као глас своју јеку што не престаје
и гори у мојој крви, у мојој глави без светла.

Ево колико те желим: као пуста површина воде
свој вир да је узнемири и да сустане тамо
где све почиње, и одакле смрт не силази.

Има ли ишта лепше од твоје бронзе,
од твог воћа које се нуди? Брод сам што тоне
и што се љуља између твојих обала.

Ево те, побеђене и голе, али ко ће проћи
испод славолука са венцем горког ловора?
У твом сну и ја сам изгубљен заувек.

Загледан у бескрајне просторе отварам
део по део твог тела што се не разликује више
од мене у мени, једнако у неједнакости само.

Ту је и невидљива песма која преображава
сва твоја чуда у једно, уздрхтало на киши,
и проклето небо што рањено плаче иза твојих веђа.

11. август 2010.

Милош Црњански: БЕЛЕ РУЖЕ

О немој доћи кад те зовем.
Ноћ ми последња остаде
дивна, лековита и бескрајна.

О, немој доћи,
остави ми страсне јаде,
сласт још једина ми је тајна.

О, гле руже што се сагле беле
од невиности,
испод оне плаве јоргованске магле.

Дрхте од радости,
а кад их додирнем тако брзо
потамне, као да се прозор смрз'о
и раскид'о цветове невеселе
ледене тајне.

10. август 2010.

Лопе де Вега: ЖЕНА

Жена је добро највеће у људи,
(лудост је рећи да то није тако)
она нам даје живот, добро свако,
она нам често смрт и отров нуди.

Мирно се небо у оку јој буди,
а много пута паклу је једнако;
свет вредност њену уочава лако,
а човек пати од подле јој ћуди.

Она крв даје, живот нам подари,
и Бог не створи од ње луђе ствари:
сад анђео је, сад гора од змије.

Воли па мрзи, милује па мрви,
и жена, то је ко пуштање крви
што каткад спаси, а каткад убије.

06. август 2010.

Алекса Шантић: БЛАГО ТЕБИ

Благо теби, ако на свијету
Нађеш срце, у ком вјера сјаји,
У коме се чиста љубав таји
Као мирис у росном цвијету.

Љепшег дара од тог дара нема -
У тој срећи тек би срећа била;
Чисто срце небеска су крила,
Што их Господ с благословом спрема.

Благо теби, ако вјерно бије
На твом срцу једно срце друго:
Скрсти руке и моли се дуго
Оној Мисли, што над тобом бдије!

Песници на овом блогу

Алекса Шантић Александар Блок Александар Пушкин Алфред де Мисе Ана Ахматова Аница Савић Ребац Антун Бранко Шимић Артур Рембо Бертолт Брехт Божидар Ковачевић Борис Пастернак Борисав Симић Брана Петровић Брана Црнчевић Бранислав Нушић Бранко В. Радичевић Бранко Миљковић Бранко Радичевић Васко Попа Велес Перић Велимир Живојиновић Масука Велимир Рајић Вељко Петровић Весна Парун Виктор Иго Вилијам Батлер Јејтс Вилијам Блејк Вилијам Шекспир Вислава Шимборска Вито Николић Владимир Мајаковски Владислав Петковић Дис Војислав Илић Габријела Мистрал Гордана Тодоровић Густав Крклец Дамјан Павловић Даница Марковић Даринка Јеврић Десанка Максимовић Десимир Благојевић Димитрије Митриновић Добриша Цесарић Драгиња Адамовић‎ Драгиша В. Ајдић Драгољуб Ђенадић Ђенa Драгутин Тадијановић Душан Васиљев Душан Костић Душан Матић Душан Радовић Душко Трифуновић Ђозуе Кардучи Ђура Јакшић Емили Дикинсон Еуђенио Монтале Жак Превер Иван Буњин Иван В. Лалић Иво Андрић Изет Сарајлић Ирина Сабурова Јаков Шантић Јелисавета Багрјана Јехуда Амихај Јован Дучић Јован Илић Јован Јовановић Змај Јован Стерија Поповић Јосиф Бродски Карл Сандберг Лаза Костић‎ Лаза Лазић Лопе де Вега‎ Марина Цветајева Мика Антић Микеланђело Буонароти Милан Ракић Милан Ћурчин Милена Павловић Барили Милета Јакшић Миливоје Пејчић Милорад Митровић Милорад Панић Суреп Милосав Буца Mирковић Милош Црњански Милутин Бојић Миодраг Булатовић Миодраг Павловић Мира Алечковић Мирослав Крлежа Михаил Љермонтов Мома Димић Момчило Настасијевић Никола Шоп Октавио Паз Оскар Давичо Пабло Неруда Петар Петровић Његош Петру Крду Пол Верлен Пол Елијар Рабиндранат Тагоре Раде Драинац Рајнер Марија Рилке‎ Растко Петровић Ристо Ратковић Ристо Тошовић Робер Деснос Светислав Стефановић Сергеј Јесењин Сима Милутиновић Сарајлија Сима Пандуровић Славко Вукосављевић Слободан Марковић Либеро Слободан Ракитић‎ Станислав Винавер Стеван Раичковић Танасије Младеновић Тин Ујевић Томас Харди Федерико Гарсија Лорка Фјодор Тјутчев Франческо Петрарка Фридрих Шилер Хајнрих Хајне Халил Џубран Херман Хесе Хорхе Луис Борхес Хуан Рамон Хименез Чарлс Буковски Џени Џозеф Џон Китс‎ Џорџ Гордон Бајрон Шандор Петефи‎ Шарл Бодлер

Препоручујемо


Коментари

Ако преузимате песме са Поезије векова, поставите повратни линк до овог блога или до поста који сте преузели.

Хвала

Блог ПОЕЗИЈА ВЕКОВА,
лиценциран је под условима лиценце