среда, 06. јун 2012.

Брана Црнчевић: ОПСЕСИЈА



Из рама света пробих се у таму
идем стазом оног од кога сам створен
одозго гледам на Србију саму
о страшној самоћи плетем метафоре
а биће још теже и биће још горе

Небо није плаво звезде бледо светле
то се слабе лампе с густим мраком боре
покрај мене вешци јашу своје метле
Србију помињу о Србима зборе
а биће још теже и биће још горе

Свим анђелима сломљена су крила
а ђаволи их муче, гоне, коре
тамо где је некад Божја правда била
сломљени анђели сад ђаволе дворе
а биће још теже и биће још горе

Душе светитеља мрак ко ватра жеже
зачуђене оним што ђаволи творе
земља је без Бога свет без равнотеже
свему што је свето ишчупан је корен
а биће још теже и биће још горе

Пишу Срби Књигу о милион мука
а никако књигу Небу да отворе
још путује Богу Дамјанова рука
и још мртва брани Лазареве дворе
а биће још теже и биће још горе

У сну и на јави над Србљима плутам
Чекајући зрачак свете српске зоре
По српским земљама дивна нејач лута
Све су српске земље везане у чворе
а биће још теже и биће још горе

Брана Црнчевић

2 коментара:

  1. Анониман07. јун 2012. 20:09

    Vidim, prijatelju moj, da ni ti, kao ni ja, nisi odgonetnuo najvažnije; ko si i vredi li živeti. Razumem te, uvek si zbog nečeg ili nekog negde hitao. Pređi u mislima stazu kojom si dovde stigao. Ako ti sećanje izmami smešak, spreman si za odlazak. Ako se na tvom licu umesto smeška pojavi suza, još ti se živi.
    B. Crnčević

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман09. јун 2012. 01:22

    Imamo veoma mnogo VIZIONARA ...i na žalost , tek posle 10-20 godina shvatimo koliko su bili mudri ...

    ОдговориИзбриши

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top