уторак, 25. јун 2013.

Ли Таи По: ПИЈЕМ САМ НА МЕСЕЧИНИ



Сред цвећа, пехар вина пун,
пијем сам – никог да га поделимо.

Чашу дижем, блистави месец позивам,
да с мојом сенком буде нас троје.

Месец, не пије и ништа не разуме,
а сенка ми простачки следи пете,
ипак, будимо пријатељи, бар за трен,
весели и безбрижни, док пролеће траје.

Ја певам, месец се немушти клати,
ја плешем, сенка се с кикотом изврће.
И све док сам будан, славимо заједно,
кад се опијем, ми се раздвајамо.

Вечно смо везани, не увек и блиски,
а нови сусрет чекамо: месец, моја сенка и ја
сред цвећа с пуним пехаром вина.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top