четвртак, 27. јун 2013.

Иван В. Лалић: ПИСМО



Винчанско писмо, жиг у иловачи,
Глинени голуб, мокри ветрокази —
Ко тражи, нађе; свет траје јер значи,

И обнавља се у пламену, влази
И саопштењу. Свет је писмо, древно,
Непоуздано, али још на снази —

И тако читамо га свакодневно,
Ми, првог смисла потоњи читачи
И гонетамо значење му гневно,

Ми суђеници, присилни тумачи
Заданог писма које смислом прети
Из сваког слова. При том понављачи —

Понекад назреш у ваздуху, лети,
Небеску ружу која милост зрачи —
И то је знак, ал основа се сети:
Винчанско писмо, жиг у иловачи.


(2—3. III 1992)

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ