четвртак, 07. новембар 2013.

Ђула Јухас: ВЕЧНА АНА



Године долазе, одлазе. Полако
нестајеш из мог сећања; у мени
већ су избледеле црте твога лица, испао
из вида твојих рамена лук, искрао
из слуха твој глас, и нисам кренуо за тобом
у све гушћу шуму живота.

Данас већ мирно изговарам твоје име,
данас већ не дршћем од твог погледа,
данас већ знам да си била једна међ многима,
да младост лудост, о ал ипак
не веруј, срце, да све је било узалуд
и да је то сасвим прошло, о не веруј!

Јер ти живиш у свакој мојој криво везаној
кравати, и у свакој мојој промашеној речи,
и у сваком мом погрешном поздраву,
и у сваком мом поцепаном писму
и у мом целом промашеном животу,
живиш и вечно господариш. Амин.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top