среда, 30. јул 2014.

Фридрих Шилер: ПЕВАЧЕВ ОПРОШТАЈ

Ћути сад муза; са стидом на свом
девичанском лицу, она стоји
пред тобом, да суд саслуша над њом,
суд који цени, ал’ га се не боји.
Добром би да се свиди, само том
ко истину од лажног сјаја двоји,
Ком за лепоту бије срце врело,
тај само сме да њој овенча чело.


Песме ми биће само дотле ту
док буде једне душе да их среће;
да маштањима слатким сплићу њу,
узвишеног јој чувства беру цвеће,
С временом оне роде се и мру
и до потомства долебдети неће.
У магновењу настану, забрује,
Па с брзим колом часова отхује.


Пролеће дође! Тле загреја млак
ветар, па живот свуд младићки бије.
Све проже мирис омаман и јак;
а с неба песма весело се лије.
Старо и младо благосиља зрак
и сваким својим чулом радост пије.
С пролећем све то мину! Сазре цвеће,
што на свет дође, мирно гробу креће.



петак, 25. јул 2014.

Војислав Илић: ЈЕДНА НОЋ

На трошној клупи, близу старог зида,
Где бурјан расте; и предео пуст
Пред мутним оком губи се из вида,
Сањиви бршљан никао је густ.

Било је вече. По небеском вису
Кандила бледа сипала су зрак,
И будни попац певао је близу,
Кроз тихо вече и дубоки мрак.

О, бајне ноћи! мислио сам тада,
И опет мени беше пусто све
Кô младом орлу, кад га жеља свлада,
Што напред хоће - али не зна где?

И лаки шушањ из мисли ме трже;
То беше анђô неспокојства мог,
И ноћ се узви, и копрену врже,
На бледо чело пратиоца свог...

А сањив бршљан из траве се диже
Ја страсно грлих њезин мили стас,
А он јој благо до косице стиже,
И венцем уви расплетену влас.

1883.

среда, 23. јул 2014.

Васко Попа: НА ДЛАНУ

На живоме песку
Неме раскрснице
У недоумици

На свакој раскрсници
Радознао поглед
У станац камен претворен

Пустиња румена

Али све што у њу доспе
Смислом пропупи
Надом процвета

Пролеће изузетно
Или благодатна опсена

уторак, 22. јул 2014.

Десанка Максимовић: СЕЛИЦЕ

Кроз ноћ и влагу
дивље се гуске селе југу
и болно кричу.

Осећам жељу да мутну неку
напишем причу:
како односе оне собом
на крила своја бела два
из душе моје драго нешто,
а не знам куда,
и не знам шта.

понедељак, 21. јул 2014.

Сергеј Јесњин: О ГЛУПО СРЦЕ

О, глупо срце, не туци!
Све нас је варала срећа,
Тек просјак се коби сећа...
О, глупо срце, не туци!

Месеца жуте шаре
Крошњама кестена теку.
Лали скривам у шалваре
Главу под копрену меку.
О, глупо срце, не туци!

Некад смо права деца,
И плач и смех одједном:
Док некo вечито јеца,
Радост је суђена једном.
О глупо срце, не туци!

Животна варка не успи.
Нове се напијмо снаге.
О, срце бар сад усни,
Овде, у крилу драге.
Животна варка не успи.

Можда ће и нас открити
Усуда лавинска струја,
На нашу љубав одвратити
Песмом кô у славуја.
О, глупо срце, не туци.

субота, 19. јул 2014.

Десанка Максимовић: О ПРАШТАЊУ

Ја нисам бог.
Само је он моћан толико
да прашта,
само о њему не говори нико
да је слаб кад опрости
и да је кривцу саучесник,
да је бабун кад помилује бабуна,
само кад он подиже свргнуте
и мртве васкрсава,
клеветници ћуте,
не кажу да је занесењак или песник.

Нисам ни властелин ни себар
који се свети,
који враћа жаоку за жаоку,
срам за срам,
нож на срцу за нож на оку,
ја се по срцу не управљам,
ја сам цар заробљен законима
које прописујем сам.

Нисам ни судија,
њима је у руке закон дат
да суде;
ни џелат који веша, жеже, сече,
каменује кога.
Ја сам цар
и немам рашта
силазити као крвник међу људе,
и мада владам по милости бога,
нисам бог да праштам.

среда, 16. јул 2014.

Александар Блок: ГЛАС

Жарка зимска магла сјаји -
Крв на небу - све до руба.
Идем тамо где се гаји
Тајноделотворна љубав.

 

Ти си - у сну. Кад те сретам,
Ја не грлим тебе, памти,
Ја сам - царица планета,
Не за тебе - зрак мој пламти.

 

Преварен си непознатим:
Јер због светих снова никад
Бестелесни неће дати
Да им проникнеш до лика.

 

Удуби се, мање страстан,
У сопственог духа мрак:
И схватићеш - лепша ја сам
Од твог измишљеног сна.

 
2. децембра 1902.

  • Превео: Миодраг Сибиновић

четвртак, 10. јул 2014.

Отон Жупанчич: ДОШЛА СИ

Дошла си... тако дође облак лак
на ноћно небо тамо:
путник тек ход успорио је млак,
око за трен задивило се само,
већ огрну га црним велом мрак.

Дошла си... тако дође пјесма дјева
до тихих шума из даљине:
и путник стане ... опет тихо ... врева
та још кроз густиш зачуђени плине,
у шуму лишћа нестане тог пјева.


Дошла си... очи гледао сам твоје,
твој звонки слушао глас —
отишла ... путник склапа очи своје,
облака једног златног сања крас,
и пјесму једну што се увијек поје...

  • Превео Луко Паљетах 
 - извор -

среда, 02. јул 2014.

Јаков Шантић | ЉУБАВИ

Благосиљам тебе сада
О, љубави вјечно млада!
Ти си милост богом дана
У данима људских рана, –
Благосиљам тебе сада!

Ти кô модро, плаво море
На своме нас њихаш крилу,

Сваке ноћи, сваке зоре,
Пружајућ нам срећу милу:
Слатки занос, златне снове,
Васкрс нада, жеље нове.

И све друго, пуно сјаја
Што нам душу с небом спаја!
Благосиљам тебе сада
О љубави вјечно млада!
Ти си извор светог пића –


Моћна причест свијех бића,
Свијех срца и духова,
Васељене и вјекова, –
Твоме царству конца није
Мајко слатке појезије!





НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top