31. јануар 2015.

Милета Јакшић: ВЕЛИКА ТИШИНА

Прохујали су давно летњи дани,
Жалост некаква тиха и потмула
У пољу ћути. Сунце. Али јесен
Мртвим је лишћем путање засула.
Пажљиво газим, да га не повредим
Застајкујући на путу познатом;
Како је лепо сунце, како сија
Клонулим жаром, кô студеним златом!
Чује се каткад рапав глас гаврана
Из поља негде, са црног орања,
Као питање у муклом простору
Над загонетком мучнога ћутања,
Ком одговора нема. Спи природа..
Мир над њом веје озго, са висине –
И гавран ћути немо опоменут
Дубоком збиљом огромне тишине!...

29. јануар 2015.

Франческо Петрарка ВИ ШТО СЛУШАТЕ

Ви што слушате расут у стихове звук
Уздисаја, срца мог попут хране
У прве младе луталачке дане
Кад бејах делом други неки човек,

Надам се да ћу за нов плач и речи
О болу, нади која залудна је,
Схвати ли ко искуством љубав шта је,
Не само опрост, већ и милост стећи;

Ал' целом народу сам, добро видим,
Служио дуго за подсмех и приче;
Стог често себе у себи се стидим;

Из мог бунцања плод срамоте ниче,
 И покајање, и јасност сазнања:
Шта годи свету, то је кратка сања.

  • Препевао Иван В.Лалић

26. јануар 2015.

Јован Јовановић Змај: ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

I
Све што даље време хити,
Све се већма прошлост грли,
Све се већма моји мртви
Мени чине неумрли.

Све их већа светлост хвата,
И рајске их зраке љубе;
Нестаје им сенке с лица
С облика се црте губе.

Све што дубље у њих гледим,
Примајућ’ им светлост у се,
Све то већма, све то јаче,
Душе њине сливају се.

Махом дође мом погледу,
Па не могу разазнати
Које ли је моја љуба,
Које ли је моја мати!

Тражим слику оца свога, —
Јест, она је, — ал’ је нова —
Проплетена ј’ сликом мојих
Пријатеља и другова.

Тражим лица своје деце,
Што су рано у гроб пала, —
Спојила се, —- а кроза њих
Смеши с’ сестра моја мала.

Кликнем: Оче, мајко, љубо,
Друзи, децо, сејо моја!
И сузе се моје суше
На светлости тога споја.

Кроз смрт само ваља проћи,
Па ћу с’ и ја с њима слити,
Ако л’ тамо нема ништа?!
— И тад ћемо једно бити.

Ево венца тужна цвећа,
Кој’ сам теби почô вити,
А венац се шире сплео
Све вас може загрлити!

Не могу га у вис бацит’ —
Па нек стоји иза свега
Међ Србима као спомен
Мог живота и вашега.

21. јануар 2015.

Вилијам Блејк: САН

Лежај Анђела чувара
Неког сна засени шара.
Лежах ту где густа трава
Сакри изгубљеног мрава.

Невољног, од пута снена,
Ноћ га ови, изгубљена,
Ту где му се сметну пути,
Сломљена га могах чути:

"Децо, је л' вам сузе сјаје?
Чујте оца уздисаје!
Зене тужне сад им зјапе,
Враћају се, за мном вапе."

Пожалих га "Шта ћу?", рекох
Но, кресница, недалеко,
Проговара:"Ко, сред јада,
Стражару се ноћном нада?

Моје светло расветљује,
Око њега бубе зује.
Сад зуј следи и не питај;
Луталицо, кући хитај!

19. јануар 2015.

Милош Црњански: ВОЈНИЧКА ПЕСМА

Нисам ја за сребро ни за злато плако,
нити за Душанов сјај.
Не бих је руком за царске дворе мако,
за онај блудницâ рај.

А шта је мени до тих мраморних двора
тучног поноћног сата,
што очима слепим одбијати мора,
сестри срамној од брата?

А шта је мени до велможа у свили,
са соколом на руци?
Отац ми је себар што на точку цвили,
а кћер ми глођу вуци.

Баш ништа ме за цркве душа боли,
за силнога цара дом.
За грчке иконе полегуша голих
у робовском храму мом.

Дао је њиној души опроштај
гуслара сељачки пој.
У њивама ми је сахрањен лелек тај,
у проклети вечан зној.

Нисам ја за сребро ни злато плако,
нити за Душанов сјај.
Не бих ја руком за царске дворе мако,
за онај блудница рај.

17. јануар 2015.

Јехуда Амихај: КAДА ЈЕ СВЕТ У ПИТАЊУ

Када је свет у питању,
ја сам увек попут једног од Сократових ученика:
док ходам поред њега
слушајући његове муке и његове повести,
само ми преостаје да кажем:
Да, сигурно је тако.
Заиста, његове речи су истините.

Када је у питању мој живот: ја сам увек
Венеција:
све оно што су у другима улице,
у мени су текућа и мрачна љубав.

Када је у питању крик, када је у питању тишина,
ја сам увек овнујски рог:
скупљам читаве године један крик
за Страшне дане.

Када су у питању дела
ја сам увек Каин:
луталица пре дела, које нећу извршити,
или после дела,
која се неће поновити.

Када је у питању длан твоје руке,
када је у питању знак мога срца,
и планови моје пути,
када је у питању натпис на зиду,
ја сам увек незналица: не знам
ни да читам – ни да пишем
и моја је глава попут врхова дивљих трава,
које само знају за шуштање и за смер ветра
док судбина хуји кроз мене,
према неком другом месту.

14. јануар 2015.

Јован Дучић: ПРИЧА О ЈАКОМ



На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки
и један слаби. Слаби је мислио на ропство, и био је тужан, а јаки је мислио на слободу, и био је ведар. Јаки је хтео неколико пута да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.
Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман, као водопад.
Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец.
Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.

13. јануар 2015.

Ђура Јакшић: КАЛУЂЕРИ

Гледô сам вам метаније
Кад варате бога жива;
Гледô сам вас где се пије,
Где се једе и ужива.

Слушô сам вас кад кунете
Своје стадо, своје верне;
И кад тајни призовете,
Лицемерни, лицемерне!

Гледô сам вас — не да нисам,
Кад разблудом успламтите;
Гледô сам вас, не да нисам,
Лицемерни, упамтите!

1877.

Песници на овом блогу

Алекса Шантић Александар Блок Александар Пушкин Алфред де Мисе Ана Ахматова Аница Савић Ребац Антун Бранко Шимић Артур Рембо Бертолт Брехт Божидар Ковачевић Борис Пастернак Борисав Симић Брана Петровић Брана Црнчевић Бранислав Нушић Бранко В. Радичевић Бранко Миљковић Бранко Радичевић Васко Попа Велес Перић Велимир Живојиновић Масука Велимир Рајић Вељко Петровић Весна Парун Виктор Иго Вилијам Батлер Јејтс Вилијам Блејк Вилијам Шекспир Вислава Шимборска Вито Николић Владимир Мајаковски Владислав Петковић Дис Војислав Илић Габријела Мистрал Гордана Тодоровић Густав Крклец Дамјан Павловић Даница Марковић Даринка Јеврић Десанка Максимовић Десимир Благојевић Димитрије Митриновић Добриша Цесарић Драгиња Адамовић‎ Драгиша В. Ајдић Драгољуб Ђенадић Ђенa Драгутин Тадијановић Душан Васиљев Душан Костић Душан Матић Душан Радовић Душко Трифуновић Ђозуе Кардучи Ђура Јакшић Емили Дикинсон Еуђенио Монтале Жак Превер Иван Буњин Иван В. Лалић Иво Андрић Изет Сарајлић Ирина Сабурова Јаков Шантић Јелисавета Багрјана Јехуда Амихај Јован Дучић Јован Илић Јован Јовановић Змај Јован Стерија Поповић Јосиф Бродски Карл Сандберг Лаза Костић‎ Лаза Лазић Лопе де Вега‎ Марина Цветајева Мика Антић Микеланђело Буонароти Милан Ракић Милан Ћурчин Милена Павловић Барили Милета Јакшић Миливоје Пејчић Милорад Митровић Милорад Панић Суреп Милосав Буца Mирковић Милош Црњански Милутин Бојић Миодраг Булатовић Миодраг Павловић Мира Алечковић Мирослав Крлежа Михаил Љермонтов Мома Димић Момчило Настасијевић Никола Шоп Октавио Паз Оскар Давичо Пабло Неруда Петар Петровић Његош Петру Крду Пол Верлен Пол Елијар Рабиндранат Тагоре Раде Драинац Рајнер Марија Рилке‎ Растко Петровић Ристо Ратковић Ристо Тошовић Робер Деснос Светислав Стефановић Сергеј Јесењин Сима Милутиновић Сарајлија Сима Пандуровић Славко Вукосављевић Слободан Марковић Либеро Слободан Ракитић‎ Станислав Винавер Стеван Раичковић Танасије Младеновић Тин Ујевић Томас Харди Федерико Гарсија Лорка Фјодор Тјутчев Франческо Петрарка Фридрих Шилер Хајнрих Хајне Халил Џубран Херман Хесе Хорхе Луис Борхес Хуан Рамон Хименез Чарлс Буковски Џени Џозеф Џон Китс‎ Џорџ Гордон Бајрон Шандор Петефи‎ Шарл Бодлер

Препоручујемо


Коментари

Ако преузимате песме са Поезије векова, поставите повратни линк до овог блога или до поста који сте преузели.

Хвала

Блог ПОЕЗИЈА ВЕКОВА,
лиценциран је под условима лиценце