среда, 21. јануар 2015.

Вилијам Блејк: САН



Лежај Анђела чувара
Неког сна засени шара.
Лежах ту где густа трава
Сакри изгубљеног мрава.

Невољног, од пута снена,
Ноћ га ови, изгубљена,
Ту где му се сметну пути,
Сломљена га могах чути:

"Децо, је л' вам сузе сјаје?
Чујте оца уздисаје!
Зене тужне сад им зјапе,
Враћају се, за мном вапе."

Пожалих га "Шта ћу?", рекох
Но, кресница, недалеко,
Проговара:"Ко, сред јада,
Стражару се ноћном нада?

Моје светло расветљује,
Око њега бубе зује.
Сад зуј следи и не питај;
Луталицо, кући хитај!

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top