четвртак, 29. јануар 2015.

Франческо Петрарка | ВИ ШТО СЛУШАТЕ



Ви што слушате расут у стихове звук
Уздисаја, срца мог попут хране
У прве младе луталачке дане
Кад бејах делом други неки човек,

Надам се да ћу за нов плач и речи
О болу, нади која залудна је,
Схвати ли ко искуством љубав шта је,
Не само опрост, већ и милост стећи;

Ал' целом народу сам, добро видим,
Служио дуго за подсмех и приче;
Стог често себе у себи се стидим;

Из мог бунцања плод срамоте ниче,
 И покајање, и јасност сазнања:
Шта годи свету, то је кратка сања.
  • Препевао Иван В.Лалић

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top