30. март 2015.

Пол Верлен: СЕНТИМЕНТАЛНИ РАЗГОВОР

У староме парку, усамљеном, ледном,
Две сенке се среле у тренутку једном.

Очи су им мртве, говоре све тише:
Ни речи њихове не чују се више.

Две сени, по мраку, у парку се среле

Па речима прошлост оживет’ би хтеле:

- Сећаш ли се оних дивних успомена?

- А што да се сећам тих прошлих времена!

- Да ли твоје срце још за мене бије?

И да ли је у твом сну још мој лик?

                                                   - Није!

- Ах, ти дивни дани! Љубавно чезнуће,

Па сусрети чести - пољупци...

                                                   - Могуће.

- Па велике наде! Небо увек зрачно...

- Наде су отишле, сад је небо мрачно!

Тако корачаше сред ноћне тишине.

А ноћ само чула разговоре њине.


24. март 2015.

Десанка Максимовић: ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА НАИВНЕ
 
За оне којима се чини
да су једнаки
сиромах и богати,
слаб и јаки,
несуђен и онај који се са робије врати,
безруки и човек с рукама обема,
миропомазани и одлучен од вере,
звани
и онај што пред вратима чека,
за њих, за себе,
за свакога човека
тражим помиловање.

22. март 2015.

Добриша Цесарић: САКРИВЕНИ БОЛ

Нетко са својим болом иде
Ко са откритом раном: сви нека виде.
Други га чврсто у себи згњечи
И неда му пријећи у сузе и ријечи.

Радје га скрива и тврдо згусне
У једну црту на крају усне.
Задрће, задршће у њој кадикад,
Али у ријечи се не јави никад.

Душа га усе повуче и смјести
На своје дно: ко море камен
У њега бачен. Море га прима
Дном, да га никад не избаци плима.

18. март 2015.

Десанка Максимовић: СРБИЈА ЈЕ ВЕЛИКА ТАЈНА

Србија је велика тајна:
Не зна дан шта ноћ кува,
Нити ноћ шта зора рађа,
Не зна грм шта суседни грм сања
Нити птица шта се догађа
Између грања.

Не зна гуштер шта пузи испод камења,
Нити кукуруз струк слути
Шта се у суседној њиви спрема.
Сваког часа све се мења,
Ниједног кута ни листа нема
Да није тајна.

Ко зна шта крије у себи
И та невина роса сјајна;
Ти сељачки пословни крици
Што се с брда на брдо чују
Заверу можда кују.

Ко ће у тој земљи када
Знати шта и девојка млада
У недрима нетакнутим носи;
Какву тешку тајну
У рукама својим држи дете;
И старица погрбљена свака
До какве се упутила мете.

У тој земљи и ветри
И мириси, потоци и реке,
И црквена звона
Потајно преносе вести,
На првом завијутку
Где шума почиње она
Ко зна шта можеш срести.

У тој земљи ни зечјој стопи
Непријатељ веровати не сме,
Ни трагу воловских копита.
Договори су можда тајни
И жетелачке песме
И удари шумских секира
И успаванка уз колевку скрита.

10. март 2015.

Јован Стерија Поповић: МОЈИМ ПЕСМАМА

Одлазите, песне моје,
Мога чувства мила чеда,
Кол'ко ћете л' трпет' вреда
Од несташних зоља многих!

Кад љубовно љубов блага
Свом породу прашта мане.
Строге јесу очи стране,
И спев худи мраком казне.

Но нек само Српство траје,
Макар били ваши дани
Заборавом претрпани,
Ил' песништва смешна брука.

Нек судбине стрела свака
О вас боље врх отупи,
Да кад Српству злим приступи
Не узможе ране дати.

Наглост, раздор и неслога,
Праотачне наше клетве
Нека у вас траже жертве,
Кад се њима род зарази.

Нека Српство буде славно,
Ма се хвала од вас крила,
Та наша је гордост била
Само рода глас узнети.

Нек весело Српство буде,
И тако су болне груди,
Где се чувство к песми буди,
И туга је певцу друга.

Ако л' нежно какво срце
Ваш, песмице, звук усхити,
Нека само лепим кити
Своје прси, своје нрави.

Нек се прође венце слати,
Певца жеља та не дражи,
Колико ли слава важи,
Кад се брза смрт пријави!

Подизати рода цену,
Један спомен нек нас прати,
Пак и тај ће током спрати
Повремена нагла река.

09. март 2015.

Весна Парун: АНЂЕО ЉЕТА

Дуго је, дуго сазријевало у крошњама, у душама
то бијело подне свијета, плод гласова и тмине.
Тај сјај поврх свега, зрцаљен у ружама што
ослушкују сласти пехара из давнине

и дисање, и страст зелених пчела ноћи
забрујалих у тијелу врелог сунцокрета...
Док дан невин тка у путеној самоћи тананих привиђења клас,
анђео љета

заставши на златним љествама од прућа,
у сан и облак заљубљен,
још тражи у тајној кули простора
незасићен вал.

На дну моје јаве кристал надахнућа
бљешти као уштап ознојен, у ражи.
А узлијеће из руку чежња,
црни ждрал.

03. март 2015.

Раде Драинац: НИРВАНА

Шумне ноћи ко јавори сињи
Тамом гробном леже ми на длану
Болестан сам много... много!
Једину звезду у овој пустињи
Видим своју рану.

Притисла ме стидна жалост
ко оловна плоча.
Нигде један ведар дан!
Сломила ме тужна малаксалост
на љубав, живот и сан.

Хтео бих само
у родни крај да одем што пре
и да умрем тамо,
заборављајући све.

А кад ме на дасци пут гробља понесу волујска кола,
као некад у младости,
нада мном да заплачу од истинског бола
беле брезе, тужне од старости.

То су задњи снови у ноћима шумним ко јавори сињи,
отворени као ране,
које у овој пустињи
гнојем капљу последње дане.

Песници на овом блогу

Алекса Шантић Александар Блок Александар Пушкин Алфред де Мисе Ана Ахматова Аница Савић Ребац Антун Бранко Шимић Артур Рембо Бертолт Брехт Божидар Ковачевић Борис Пастернак Борисав Симић Брана Петровић Брана Црнчевић Бранислав Нушић Бранко В. Радичевић Бранко Миљковић Бранко Радичевић Васко Попа Велес Перић Велимир Живојиновић Масука Велимир Рајић Вељко Петровић Весна Парун Виктор Иго Вилијам Батлер Јејтс Вилијам Блејк Вилијам Шекспир Вислава Шимборска Вито Николић Владимир Мајаковски Владислав Петковић Дис Војислав Илић Габријела Мистрал Гордана Тодоровић Густав Крклец Дамјан Павловић Даница Марковић Даринка Јеврић Десанка Максимовић Десимир Благојевић Димитрије Митриновић Добриша Цесарић Драгиња Адамовић‎ Драгиша В. Ајдић Драгољуб Ђенадић Ђенa Драгутин Тадијановић Душан Васиљев Душан Костић Душан Матић Душан Радовић Душко Трифуновић Ђозуе Кардучи Ђура Јакшић Емили Дикинсон Еуђенио Монтале Жак Превер Иван Буњин Иван В. Лалић Иво Андрић Изет Сарајлић Ирина Сабурова Јаков Шантић Јелисавета Багрјана Јехуда Амихај Јован Дучић Јован Илић Јован Јовановић Змај Јован Стерија Поповић Јосиф Бродски Карл Сандберг Лаза Костић‎ Лаза Лазић Лопе де Вега‎ Марина Цветајева Мика Антић Микеланђело Буонароти Милан Ракић Милан Ћурчин Милена Павловић Барили Милета Јакшић Миливоје Пејчић Милорад Митровић Милорад Панић Суреп Милосав Буца Mирковић Милош Црњански Милутин Бојић Миодраг Булатовић Миодраг Павловић Мира Алечковић Мирослав Крлежа Михаил Љермонтов Мома Димић Момчило Настасијевић Никола Шоп Октавио Паз Оскар Давичо Пабло Неруда Петар Петровић Његош Петру Крду Пол Верлен Пол Елијар Рабиндранат Тагоре Раде Драинац Рајнер Марија Рилке‎ Растко Петровић Ристо Ратковић Ристо Тошовић Робер Деснос Светислав Стефановић Сергеј Јесењин Сима Милутиновић Сарајлија Сима Пандуровић Славко Вукосављевић Слободан Марковић Либеро Слободан Ракитић‎ Станислав Винавер Стеван Раичковић Танасије Младеновић Тин Ујевић Томас Харди Федерико Гарсија Лорка Фјодор Тјутчев Франческо Петрарка Фридрих Шилер Хајнрих Хајне Халил Џубран Херман Хесе Хорхе Луис Борхес Хуан Рамон Хименез Чарлс Буковски Џени Џозеф Џон Китс‎ Џорџ Гордон Бајрон Шандор Петефи‎ Шарл Бодлер

Препоручујемо


Коментари

Ако преузимате песме са Поезије векова, поставите повратни линк до овог блога или до поста који сте преузели.

Хвала

Блог ПОЕЗИЈА ВЕКОВА,
лиценциран је под условима лиценце