недеља, 22. март 2015.

Добриша Цесарић: САКРИВЕНИ БОЛ



Нетко са својим болом иде
Ко са откритом раном: сви нека виде.
Други га чврсто у себи згњечи
И неда му пријећи у сузе и ријечи.

Рађе га скрива и тврдо згусне
У једну црту на крају усне.
Задршће, задршће у њој кадикад,
Али у ријечи се не јави никад.

Душа га усе повуче и смјести
На своје дно: ко море камен
У њега бачен. Море га прима
Дном, да га никад не избаци плима.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ