понедељак, 30. март 2015.

Пол Верлен: СЕНТИМЕНТАЛНИ РАЗГОВОР



У староме парку, усамљеном, ледном,
Две сенке се среле у тренутку једном.

Очи су им мртве, говоре све тише:
Ни речи њихове не чују се више.

Две сени, по мраку, у парку се среле

Па речима прошлост оживет’ би хтеле:

- Сећаш ли се оних дивних успомена?

- А што да се сећам тих прошлих времена!

- Да ли твоје срце још за мене бије?

И да ли је у твом сну још мој лик?

                                                   - Није!

- Ах, ти дивни дани! Љубавно чезнуће,

Па сусрети чести - пољупци...

                                                   - Могуће.

- Па велике наде! Небо увек зрачно...

- Наде су отишле, сад је небо мрачно!

Тако корачаше сред ноћне тишине.

А ноћ само чула разговоре њине.


Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ