субота, 19. септембар 2015.

Душан Радовић | ОСВАЈАЊЕ СРЕЋЕ

Неће бити срећан много
ко на срећу гледа строго,
ко је мери са свих страна
и налази срећи мана.
Ову хоће, ону неће
- ту не може бити среће.

Неко тражи много среће,
и најлепше и највеће.
Све што није мера пуна
он у срећу не рачуна.
Много хоће, мало неће
- ту не може бити среће.

Неком завист мира не да
своју срећу и не гледа.
Своју срећу не узима
јер је други више има.
Туђу хоће, своју неће
- ту не може бити среће.

Има једна мудрост стара:
и за срећу треба дара,
срећан човек - срећу ствара!

четвртак, 17. септембар 2015.

Милорад Панић Суреп: ВОДЕНИЦА

Постоји једна река
ни мала ни велика,
река кривудава
са горовитим обалама;
и воденица једна на њој постоји
стара
поклекла од гордости и ишчекивања помељара.

И да ме шибаш
рећи ти не могу где је
та река и
за кога
та воденица стара меље.

Али ако си заиста гладан
и од искрена
помало невешта кова,
стрпљиво прати ми срце
кад пође по своју врећу снова. 

среда, 16. септембар 2015.

Бранко Миљковић: ДОК БУДЕШ ПЕВАО

Док будеш певао ко ће
Твоје бреме да носи
Док једини пркосиш
Сиромаштву јасноће

У сусрет јетком воћу
И подсмешљивој роси
Док будеш певао ко ће
Твоје бреме да носи

Путуј певај пркоси
Само те песма хоће
И ноћ се тобом поноси
Али док певаш ко ће
Твоје бреме да носи

понедељак, 14. септембар 2015.

Миодраг Булатовић: ЉУБАВНИЦИ

Одавно те нема, Оља. Понекад ми на сан дођеш. 
Идеш и ћутиш. Крв ти липти преко зуба. Трчим за
тобом и питам те:
Како си, добра Оља?
Ти одмахујеш главом. Питам те:
Волиш ли ме још, Оља? Лудујеш ли још за
мном?
Ти плачеш и питаш ме докле ћу да те мучим.
Кажем ти:
Причекај ме, хоћу у очи да ти завирим. Окрени
се, муж сам ти. Можда бих и ја могао с тобом низ
свет?
Небо је крваво над твојом главом. И чини ми се
да у рукама не држши ситнице за продају и везице
за ципеле, но свежањ мртвих змија.
А ја сам добро. Просим по свету слеп. По
људском смеху распознајем дан од ноћи. Не могу да
патим, али ми се у очним дупљама зајезери
сугнојица кад се сетим како су ти се усне распадале.

(1956)


 

петак, 11. септембар 2015.

Емили Дикинсон: НАПРЕГНУТО ОЧЕКИВАЊЕ

Рај може бити сасвим близу,
Ту, у суседној соби,
Ако ли пријатељ у њој чека
Реч среће или коби.

Какве то снаге душа има
Те може да поднесе
Кад врата шкрипну, када ход
Све ближи зачује се!

четвртак, 10. септембар 2015.

Пол Елијар | ЗОРА


За сунце које шета по васиони
Сигуран сам као и за тебе
Сунце нашу земљу рађа

Један осмех изнад ноћи
На лицу откривеном успаване жене
Која сања зору

Велика је то тајна задовољства
Чудне борбе тих измаглина
Које нам скривају небо и земљу

Она нас оставља једне другима
Једне другима за свагда
О ти коју данима отимам од заборава

О ти којој сам желео да буде срећна

недеља, 06. септембар 2015.

Мома Димић: НА ПУТУ БАР ЈЕДАН ДАН

Тако мало ми треба
Сва Твоја страст
И моја младост
С лица избрисана
И ноћ једна
И море то
Па ћеш опет стићи
У Бари
У Бари Бар један дан
Мора и маслина
и мајских пржина
У коферу Косова много
И пепела Хиландара
А воз ко некад хучи
Низ Босну
И Црну Гору
Загрљајима туђим
Бар један дан Палермо
И кога не заборавити још
Морепловче мој свети
Потавнели
Блаженство је не сањати дуго
За прагом дома
И не жудети
Уздарје
Друго


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top