субота, 27. фебруар 2016.

Милорад Митровић: * * *



Наоколо гора свуда, 
     Храст и бор;
А на стени на врлети 
     Срушен двор.

Поврх двора месец сија, 
     Блед и сан;
А из горе, издалека 
     Гракће вран.

Лишће шушти, нешто прича, 
     Ко зна шта;
Тишина је и мртвило 
     И тих стра'.

А ја сањам: пир у двору, 
     Бљешти сјај.
Мушко чедо сердар доби —
     Вина дај!

После видим: свати орни 
     Иду ту;
Ено неве окићене —
     И, ју, ју!

Ал' чуј јаук! И смрт стиже,
     Црна коб; 
Хеј, гробару, злицо стара, 
     Зар већ гроб?

И све неста. Гавран гракнô:
     "Све ће проћ." 
И ноћ паде, ноћ дубока, 
     Вечна ноћ.

1889.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ