недеља, 29. мај 2016.

Изет Сарајлић | ПО ЛАТИЋУ

По Латићу
мој брак не вриједи ни пребијене паре.
Колико сутра
по Латићу
морао бих да одем у општину и затражим развод.
Неће.
Неће,
Латићу,
од стране Сарајлића бити никаквог развода.
Ни послије четрдесет година
ја се нисам уморио од љубавних пјесама
које пишем
Петровој кћерки, Тамариној мајци, Владимировој баки.
Шта могу,
ми Сарајлићи смо такви! 


субота, 28. мај 2016.

Алекса Шантић | ЈЕДНА СУЗА



Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. —
У твојој башти ја те видјех јуче,
Гдје береш крупне распукле гранате.

Мила, кô златно небо пошље туче,
У тиху хладу старе крушке оне,
Сједе ти дјеца и задаћу уче.

Над шедрваном лептири се гоне
И сјајне капи, са безброј рубина,
Расипају се, док полако тоне

Јесење сунце...И, кô са висина
Оловни облак по души ми паде,
Најцрњи покров бола и горчина.

И кобна мисô морити ме стаде:
Што моја ниси, и што смирај дана
Не носи мени звијезде, но јаде?

Што моје баште осташе без грана
И слатка плода, што рађа и зрије
На ватри сунца?... Гдје су јоргована

Вијенци плави?... Гди је клетва, гди је?...
Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те,
И све те гледам, кроз сузу што лије,
Гдје береш слатке, распукле гранате.

1910.

Још од Алексе Шантића

понедељак, 16. мај 2016.

Десанка Максимовић | ПОКОШЕНА ЛИВАДА

Ливада крај реке сања.
Зрикавци тужно зричу.
Помрлих трава душе
још лебде врх откоса
што се лагано суше.
О, ви не знате тужну
о смрти трава причу.
Зрикавци тужно зричу.

Јутрос дођоше неки
дивови као храшће
у домовину трава;
и мртво паде безброј
љупких, шарених глава;
и безброј нежних тела
зденуше у плашће,
дивови као храшће.

Свега девојка једна
златног, округла ока
и трепавица бели'
лепрша на ливади
и рањеницима дели
мирисне осмехе чедне,
уместо црвена сока, -
девојка златног ока.

Сутра опет у зору
доћи ће дивови они,
и страшне сурове виле
зденуће у сена многе
мирисне главе миле.
Лежаће у једном гробу
толики милиони.
Доћи ће дивови они.

Тужно зрикавци зричу,
чује се до облака;
вечера целог жале
зелен-коњици своје
лепе витезе пале.
Плачу над гробовима
мртвих, драгих јунака,
чује се до облака.

недеља, 15. мај 2016.

Растко Петровић: ПЕСНИК НА ВОДАМА

QueIIe veіne lutter derriѐre leѕ crêteѕ de Serbіe!
G. Apollіnaіre

Шљиваци се сад тамо расцветали,

Изродили се сад тамо нови животи са груда,
И зоре се забеласале свеже, заплужили рали;
Волео бих да те ја проведем свуда,
Тебе по горама: увео бих те редом у манастире,
Ознојени скидали бисмо шешире,
Уморни, па седали на прва пролазећа кола;
Међу кокоши бисмо смештени задремали упола:
Мој Гијоме, гле, сад се тамо све воћке расцветале.
Тебе по горама вукао, уводио у све манастире.

Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја,

И шуме горе храстова и гребени ти захваљују.
Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена боја
И друмови су меки и дуги.
О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја!
Ознојени скидали бисмо укорак шешире:
Никада ниси, Гијоме, видео чврсте наше манастире.
Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља.

недеља, 08. мај 2016.

Петру Крду: ДАН ОДЛАСКА

Чекамо да остаримо
као обични смртници
гости долазе да нам продуже живот
са много зелене траве
поштар нам доноси позив за срећу
дајемо му бакшиш који припада

ко је бацио међу нас претпоставку
да неко нема наду
само понеки позајме од бога
веома дуге године
и никоме то не кажу

четвртак, 05. мај 2016.

Томас Харди: У РАДНОЈ СОБИ

Он улази, а на рубу столице нема
Седи бледог лица незнана дама,
Од давнашње отмености сада само сена.
Човек наслућује по неким назнакама,
Да му долази и без доручка сама.

"Дошла сам, надам се да не грешим,
Већ неко време купца тражим
За известан број изузетних дела
Што ми је отац оставио, премда се цела
Стресем при помисли да их овако нудим."
И насмеши се, као да саму себе
Због ове немаштине куди.
"Али, истина је да сам често, да не претерам,
Желела своје одаје да дотерам."
И даље наставља благо да се смеши,
Као да из хира књига жели да се реши.
А управо хир за њу је живот и био,
Не чемер и јад,
Већ млеко и мед
Док је све време будуће невоље крио.

  • Превод Срђан Попов


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ