субота, 18. јун 2016.

Ристо Ратковић: ЦАР




Сунце, ах, у све поре се увлачи.
Пуне ми очи и пуна утроба сунца.
Затварам се, завесе навлачим, а сунце ту.
Кад га непољу нема, оно је у мени.
Ох, уморан сам.

А ту негде близу, и далеко тамо, рат.
И величају се јуначка разбојништва.

Један пропланак зелене траве,
Један поточић воде хладне –
И ја бих био цар.


Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ