недеља, 28. август 2016.

Јован Илић | СОНЕТИ


IV

Лети, лети, пјесмо моја мила,
Глас твој нек се до неба извија!
Носи жељу на љубавна крила,
Да си драгој слађа и милија!

Ја каква је, жалосна не била!
Кад је видјех — сунце ме огрија!
Та љепша је, него бјела вила,
Него алем драги кад засија.

Оно око — око соколово,
Оно грло — грло лабудово,
Она уста — ах, жељице драга!

Сам анђелак да с неба заблиста,
И небеса да с' отворе иста,
Не би љепшег ја видео блага!


НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top