субота, 24. септембар 2016.

Шарл Бодлер | ОНА СВА


Кад јутрос, скривајући злобу
и у клопку ме наводећи,
Демон уђе у моју собу,
упита: ''Да ли можеш рећи

шта је од свију лепих ствари
којим је око засењено,
од црних ил' румених чари
што чине љупко тело њено,

најслађе?'' - Али душа рече
Гнуснику: ''Сваки део греје
исто, из сваког мелем тече
и подједнако драго све је.''

Не знам кад ме очарава,
шта посебно ме ту привлачи.
Она ме као ноћ стишава
И као Освит на ме зрачи;

и сагласје је превелико
што њеним лепим телом влада
да обујмити може ико
све састојке тог дивног склада.

Преображај ме тајни плени,
сва чула се у једно слише!
Музика струји дахом њеним,
као што њезин глас мирише!


понедељак, 12. септембар 2016.

Растко Петровић: * * *

Изађох из сна јер као да су ме звали...
Не, то само кроз ноћ у хуку одлазе ждрали
Само пусте звезде и неке страхотне пруге
Само час по час без њих, само ноћ силне туге
Не лудуј, зашто би кроз ноћи тебе звали.

Ти што пођоше у ноћ ко ови ждрали
У таму у којој онај што гине ћути
Погледај ту тамну јесен, то лишће за које знам да жути
Не, не, они те више нису звали
Најпре су живели у смеху a онда су пали
Мукло као да су мрзели себе.

Не, ма где да си пошао они не би желели тебе,
Ти што падоше мукло као да су мрзели себе.

Па ипак ја вас здравим, драги ждрали у лету,
У ноћи туге ваши гласови радосно брује
Неком непојмљивом милином они кроз мене струје
Као гласови којих ваљда више нема у свету
Као да цела моја соба и ја од гласова њиних још брујим.



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top