четвртак, 13. октобар 2016.

Борисав Симић | ЗРНО ДОБРОТЕ



Пало је зрно
на леђа сумрака
да буја
страсно.

Док његова љубав
буди тице јутра.

Моја песма у њему
кује нежност златне ноћи
да хода обалом крви сласно...

Већ ливадом дана
сунце жита
очи тражи.

Шума моје среће
код звезда је на стражи...

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ