понедељак, 21. август 2017.

Јелена Балшић | ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО




Да зна твоја светиња,
откако удостојих се с Богом познати те,
порадовах се весељем духовним.

Но замало и кратко би нам виђење,
да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо,
или у неки сан танак да сам била снесена.

И због брзине не получи моја бедност
оно што сам желела.
Но ипак оно што тада слушасмо од твојега преподобија
речи духовне и оно што узмогосмо постигнути,
и одсред моје душе љубазно и свесрдно,
а шта више и најверније примисмо.

И тим божанственим речима,
које слушасмо у тадашње време,
крмањење духовно имасмо и до данас.
И слушах твоје душе богољубну нарав,
и нетелесно анђеоско пребивање.

И оно од нас коначно удаљење.
И веома твоје видети зажелех преподобије.
И твојих медоточних насладити се речи.


Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top