уторак, 19. децембар 2017.

Аjaтен Мутлу | ИЗГУБИСМО СЕ У НАМА САМИМА




разговарале смо
иза камина
самоћа и ја
оставиле смо гласове на стољњаку
и одшетале

плави месец је такође шетао са нама
мачка боје лешника гледа заслепљено
треперећа црвена светла
стајала је и гледала у сенке
испреплетаних духова
што падоше у воде Боскаде
као усамљени лав
протежући се неко време

човек је седео сам
жена је седела сама
били смо нас двоје
ти са  мном
ја с тобом рука у руци
побегли смо из претрпане скупине самоћа
и придружили се усамљеној скупини

прво смо читали тугу једно у другом
онда смо сели на мокру траву
ти си говорио остајући тих
ја остављала тишину да говори

док су бродови у Боскада луци чекали
на људе
светла су се угасила
мачка је отишла
остављајући нас двоје на мокрој трави
на месту у времену
тебе и мене...

  • Превела Наташа Бајић


Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ