четвртак, 28. децембар 2017.

Ирина Сабурова | МОЖДА



Можда у Конгу или у Аргентини
у маси људи зачућу тихи смех.
И сетићу се одмах: модрина неба вечерњег,
твоје лице – и снег, и снег, и снег...

Можда у Чилеу или у Парагвају
или у једном једином родном крају
- Зар ме не познајеш? – упитаће вољени глас.
А ја ћу одговорити: - Не, не познајем вас.

Па ипак – ма где то било на свету,
између свих и свег,
ја нећу заборавити наших улица ветар,
твоје лице – и снег, и снег, и снег...
С руског превела Љубица Несторов

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top