петак, 26. јануар 2018.

Гистав Флобер | ЗА ЛУЈЗУ КОЛЕ КРОАЗЕТ



Субота, један сат после поноћи

Говориш ми тако нежне и умилне речи, драга Музо. Eh bien, стога те молим да за узврат примиш ове још нежније и умилније речи. Твоја  љубав натапа ме као млака киша, све док не продре до самог дна мог срца. Зар ти не поседујеш све што је потребно да бих те волео – тело, ум, нежност? Твоја је душа чедна и чиста, а ум снажан и виспрен. Ниси нарочито поетична, али си упркос томе, песникиња до сржи. Док те посматрам, у теби видим само сушту доброту. Твоја недра – тако бела и тако мека – оличавају читаво твоје биће. Ниједна коју сам до сада имао, или коју сам желео да имам, не може се поредити с тобом. Понекад покушавам да замислим како ћеш изгледати кад остариш и чини ми се да ћу те тада једнако волети. Можда чак и више.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top