понедељак, 26. март 2018.

Танасије Младеновић | РОМИЊА ВРЕМЕ



Успомене гину, умиру и чаме,
Тону у живицу црне бразде.
На северцу реском труле и базде
Отпади поплавне таме.

Помућено време, узнемирен ум!
Сенилне речи утехе без наде,
И много штошта што нам краде
Сан. Беспуће, пепео, разорени друм.

Престрављено дете у ноћи вришти.
Запаљено дрво, на мокрини, пишти,
И у вис влагу и дим диже.

Ромиња време а сећање мре.
Заборав се плоди и покрива све.
Мемла, и задах пацова што гмиже.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top