понедељак, 30. јул 2018.

Јохан Волфганг Гете | БЛИЗИНА ДРАГОГ



Мислим на тебе кад се од сунца запали
пучина сва,
Мислим на тебе кад месец устрептали
над извором тка.

Видим те кад на путу далеком спазим
узвитлан прах,
сред ноћи, кад човека на уској стази
обузме страх.

Чујем те кад се све море усколеба
уз мукли хук.
Слушам у лугу кад испод целог неба
завлада мук.

Ти си уз мене, блискошћу својом расплину
даљину сву!
Залази сунце,скоро ће звезде да сину.
О, да си ту!

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ