среда, 04. јул 2018.

Ли Баи По | ПИЈЕМ САМ НА МЈЕСЕЧИНИ



(701–762)
Сред цвијећа пехар, вина пун,
пијем сам - никог да га подијелимо.
Чашу дижем, блистави мјесец позивам,
с мојом сјеном нас је троје.

Мјесец, премда не пије и не разумије,
а сјена глупо слиједи моје пете,
будимо пријатељи, бар за један трен,
весели и безбрижни, док прољеће траје.

Ја пјевам, мјесец се клати,
ја плешем, сјена се изврће.
Док сам будан, славимо заједно,
кад се опијем, ми се раздвајамо.

Вјечно везани, нисмо увијек блиски,
до новог сусрета, облацима с друге стране.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top