четвртак, 12. јул 2018.

Пабло Неруда | ЉУБАВИ




Љубави, од зрна до зрна, од планете до планете,
мрежо ветрова на сеновитим местима,
рат са својим цокулама крвавим,
или дан и ноћ класа.

Куда прођосмо, острвља, мостови или заставе,
виолине пролазне јесени избодене,
радост је понављала усне калежа,
бол нас је заустављала својом лекцијом плача.

У свим републикама развијао је ветар
своју непорочну заставу, своју ледену косу
и затим се вратио цвет своме цветању.

Али јесен у нама никада није овапнела.
У нашој домовини сталној ницала је и расла
љубав са свим законима росе.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ
Back to Top