понедељак, 26. новембар 2018.

Никита Станеску | * * *



Једино ће мој живот доиста умрети
За мене, једном.
Једино трава зна укус земље.
Једино крв моја чезне, доиста,
За мојим срцем, док га напушта.
Ваздух је висок, ти си висока,
Висока је туга моја.
Туга моја чује још нерођене псе
Који лају на људе
Још нерођене.
Долази време да умиру коњи.
Долази време да остаре машине.
Долази време кад пада хладна киша
И све жене имају твоју главу
И носе твоје хаљине.
Долази и једна велика, бела птица,
Да снесе месец на небо.

Нема коментара:

Постави коментар

Поезија векова - коментар



НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ